Bogata arhivska građa nam omogućava sagledavanje situacije, odnosno graditeljskog fonda na liniji Velika Kikinda–Veliki Bečkerek, a terenska istraživanja nam ukazuju na transformacije nasleđa tokom 140 godina.

Železnička stanica u Kikindi je danas u stanju koje odgovara projektu proširenja Ferenca Pfafa, krajem 19. veka. I dalje služi svojoj svrsi, konstantno je održavana, pre par godina je obnovljena, u velikoj meri poštujući arhitektonske vrednosti. Ona je bila i ostala najreprezentativnija stanica linije Kikinda–Zrenjanin. Sledeće stanice na ovoj trasi i dalje imaju originalnu funkciju: Novo Miloševo, Novo Miloševo Polje, Novi Bečej, Kumane, Melenci, Elemir. Nekadašnja krajnja tačka linije, železnička stanica u današnjem Zrenjaninu je ukinuta tokom 20. veka, danas su tu smešteni socijalni stanovi, a objekat nije adekvatno održavan.

Uprkos neredovnom i često neadekvatnom održavanju pojedinih železničkih stanica, prijemni objekti još uvek nose obeležja koja su imali pre 140 godina, i dalje su prepoznatljivi simboli železničkog saobraćaja 19. veka. Uz mala ulaganja bi se moglo vratiti njihovo originalno stanje ili bi bila moguća savremena obnova uz očuvanje autentičnosti istih. Pored graditeljskog nasleđa, ova pruga ima i značajne nematerijalne vrednosti – sa jedne strane jer je ona bila prva železnička linija koja je stigla do županijskog centra, Velikog Bečkereka, te ima nesumnjiv privredni i kulturni značaj, a sa druge strane jer je bila prva vicinalna pruga u Banatu, te ima istorijsku vrednost. Danas ova linija sa sačuvanim železničkim stanicama i drugim železničkim objektima predstavlja naše vredno tehničko nasleđe.Uprkos tome, ni jedan segment ove linije nije zaštićeno kulturno dobro. Njenu najveću vrednost predstavlja kontinuitet originalne funkcije, koja je opstala uprkos političkim i društvenim promenama i tehnološkom napretku.